Davna 2013. godina,
noć je,beba plače.
Više ne mogu da izbrojim koju noć ne spavam, na tv - u "Farma", prva sezona.
Neka zvrji, ionako ne slušam, kad, čekaj ,da li sam dobro čula voditeljka pominje nagradnu igru na blogu X blogerke?
Da vidim o čemu se radi.
Čitam. Zanimljivo je.
Pa to mogu i ja.
Oduvek sam volela i imala dara da pišem ( u srednjoj školi su mi tražili da im pišem sastave ) ,a volim i kozmetiku,naročito šminku.
Ideja je rođena, biću blogerka! 😀
Super, to sam rešila, samo kako se pravi Blog?
Te davne 2013. godine,kada su blogovi bili u začetku ,a you tube kanali nisu ni postojali (barem kod nas) ja nisam znala ni link da podelim.
Da,dobro ste pročitali stvarno nisam znala.
Imala sam facebook profil ,lični,da se dopisujem sa prijateljima u inostranstvu i to je bilo sve. U to vreme je bila ekstra popularna igrica "Farmil" .Tako sam stekla neke strane prijatelje od "preko bare" jer su ljudi iz celog sveta igrali,a bilo ti je portrebno da imaš dosta prijatelja i barem nekoliko pasioniranih igrača jer nećeš uspeti da sagradiš sve što su ti zadali.
Da ne dužim o igrici,a fascinacija nas je držala par godina, htedoh da objasnim do kod nivoa je išlo moje kompjutersko umeće.
Naravno kuckala sam radove za fax,ali to je drugo.
I šta ću sada?
Rešila sam da pitam tu blogerku koja je pravila nagradnu igru.
Kada je već tako popularna sigurno će znati da mi kaže.
Bila je ljubazna,iako sam joj sigurno dosađivala,jer kako je moguće da neko ne zna da podeli link?
Odgovara mi je na pitanja,neko vreme,dopisivale smo se,a onda sam zbog nečega (više se i ne sećam čega) shvatila da je davim i rešila da se snađem sama.
Prvo sam promašila platformu,jer u to vreme google je imao G+ platformu koju je posle par godina obrisao.
I konačno sam potrefila i na Blogeru napravila svoj blog.
E sada kako da ga nazovem?
O čemu ću da pišem? O kozmetici,dobro to je rešeno,ali mene zanima i moda,putovanja ...
I nekako mi sine Emina svaštara.
Zašto svaštara?
Pa zato što me svašta u životu interesuje, a i da ne bih bila vezana za samo jednu temu. Emina je (mislila sam) jasno Ema-Emina, čije je nešto Emino.
I dan danas mi se obraćaju sa Emina. 😄
Ovo je bila druga naslovna strana koja se na blogu zadržala 9 godina |
Digresija - pre par dana je mama našla moju staru svesku iz osnovne škole,
na kojoj je pisalo "Emina svaštara" . 😀
Neverovatno zar ne? A ja sam na to potpuno zaboravila.
I tako ,rešila sam da napravim blog i pravila sam ga ,bez podrške porodice ,a niko od mojih prijatelja se nije ni interesovao ,a kamoli bavio blogovanjem,bila sam sama.
Sama i prepuštena na milost i nemilost moje drage mame kojoj je jako smetalo što "trošim vreme na gluposti" ,a trošila sam vreme ,kad god sam mogla jer sam sve sama podešavala, birala ...
Možda to sada ne deluje kao komplikovan posao,ali u ono vreme je bio,naročito početnici .
To je bilo novo iskustvo za mene,malo zastrašujuće ,ali interesantno.
Uložila sam vreme i trud i dobila svoju malu oazu gde mogu da se opustim,rasteretim od briga majčinstva, jer i u tome sam bila nova, to mi je bila prva beba.
Mame znaju, koliko god da volimo svoje bebe, a volimo ih toliko da se ne može rečima opisati, toliko zna da nam bude teško.
Ali o trudnoći u nekom drugom postu.
Eto, sada znate kako je nastala Emina svaštara. 🙂
Čudi me da nisam ranije napisala ovaj post.
vaša Ema
Коментари
Постави коментар