Stare cipele

Svi mi imamo neke stare cipele koje obožavamo i na sve načine se trudimo da im produžimo vek. 

Pa kako i ne bismo kada su se tako lepo prilagodile našem stopalu i (više) ne žuljaju. 

Eh, te stare cipele...

Ne mogu da ih prežalim. 

Nisu one ni toliko stare, ali su nošene i voljene.

Vidite kako su lepe, ali došao im je kraj.

Naša ljubav je počela pre neke 3 jeseni, jednog kišnog popodneva, kada je nebo pokušavalo da vrati Panonsko more u Pančevo. 

Tada sam, u patikama, utrčala u prodavnicu jeftine obuće tražeći neke cipele da prežive potop.

I tada sam ih ugledala, lepe lakovane pa još "kroko" rad i viši đon. 😍

"Dajte mi 38 broj" rekoh. 

Super mi stoje, ali su knap, stiže 39,ali gle čuda, on je pa preveliki. 😳

Tako je to sa tom jeftinom obućom, kalupi su im dibidus, ali meni je bilo hitno i rešim da kupim veće. 

" Nema veze, dodaću uložak." 

To sam i uradila. Samo da izdrže sezonu. 

I izdržale su, pa i sledeću i obe zime i još jednu jesen, a onda im je početak ove zime došao glave. 

Ulazeći u auto okliznula sam se na ledeno brdašce i za malo pala. 

Nisam odmah primetila, već sutradan kada sam brisala cipele - puknut đon. 

Okrenem cipelu kad imam šta da vidim, pukao je na pola, ceo! 😱

Tu popravke nema. 

Tražila sam ih svuda, ali istih više nema. 

Isprobala nekoliko modela, ni jedne nisu tako udobne. 

Na kraju, jedne večeri, probam jedan par i budu mi udobne. Lepe su. 

I rešim da ih kupim (čak i sa felerom, ali sitnim, a i spustili su cenu). 

Sva srećna sam sutradan krenula da ih obujem, za posao, kad ono! 

Pa to, jao, streže, žulja, ma kao da nisu iste cipele. 

I tako sada malko jaučem dok hodam, dok se cipele malo ne opuste, iskreno se nadam da hoće. 

Eto zašto toliko volim stare cipele. 

I dalje ne mogu da ih prežalim. 😐

vaša Ema