Surova realnost,ili kad te život tera da odrasteš

Jedan malo drugačiji post.


Danas mi je mnogo težak i tužan dan.
Razmišljala sam da li da vam pišem o tome jer je situacija za mene mnogo teška,a moralo je tako.

Danas sam ostala bez mog voljenog Mede

Meda je bio najbolji pas kojeg sam imala.
Što zbog rase,što zbog naravi,pametan,dobar,poslušan,mazulja moja.

28.4. bi napunio 13 godina,ali eto takva mu je sudbina.
Što je najgore Meda nije mirno "otišao"nego se pošteno namučio,jer mi (moja porodica i ja) nismo imali srca da ga uspavamo dok je još bio "dobro".

Eutanazija (prostim rečima) - procedura kada je nekome toliko teško da mu ti pomažeš da umre.
Ali da li je sve baš tako lako?

Kada pas provede više od decenije u porodici,a još je dobar i pametan, on svakako postane deo porodice i tu nema lakih odluka.
Deda se nadao da će mu biti bolje,ja da će uginuti u snu,ali stvarnost je malo drugačija...danas mu je bilo toliko loše da smo videli da moramo da reagujemo.Bilo je previše bolno gledati ga kako se muči,da vam ne pišem detalje.

Konačno smo skupili hrabrost i deda je otišao po veterinara,rečeno mu je da će doći i mi smo čekali,čekali,Medi je sve gore bilo,a veterinar ne dolazi,da bi mojoj mami rekli da je veterinar na terenu i ne zna se kada će doći. Molim?! Celo pre podne čekamo.
Pa što nisu odmah rekli?!
Ne znam ni ime da ih lepo izreklamiram uglavnom privatna vet.stan. kod Narodne bašte u Pančevu.
Znači na svu našu muku oni nas još i ze...
Državna veterinaska stanica,koja nam je prošle godine rekla da ako se ne oporavi da ga dovedemo da ga uspavaju (samo što se bio oporavio,na godinu dana) ove godine ne uspavljuje,bez nekih dozvola.
I tako je nama prošao dan,u jurnjavi jer svi ze...kada teba nešto da se uradi.

Našli smo drugog privatnika i oni su brzo došli,namučili mi Medu dok nisu uspeli,a on duša ni pisnuo nije.
Bila sam pored njega,pričala mu,mazila ga,plakala i sad plačem...
Brzo je "otišao" (nisam znala da tako brzo deluje inekcija) nadam se samo da je znao da sam tu i da mu je to bila neka uteha.
Teško je kada odlučuješ za nekoga,nekoga ko ne može sam,a ne biraš mu vrstu ogrlice,ili granule,mnogo je teško.

I pored svega tu nije kraj.pošto je pas čipovan vi ste dužni da zovete kafileriju (a veterinar vam uzme pasoš),a oni se ne javljaju na telefon.
Nije ni malo prijatan prizor vašeg uspavanog ljubimca (i svega što se desi kad ga uspavaju),tako da ako morate bolje ga odvedite kod veterinara,da se ne bi desilo da on satima tako leži i čeka.
Dobro,deda ga je prekrio,ali tu je jurnjava kako ne bi ostao preko noći.
Na kraju smo ih našli,tj.moja mama lično i došli su relativno brzo,a sa kapije umesto dobar dan,viče: "To vam je 480 dinara" i to ponavlja nekoliko puta,inače uspavljivanje je 3000.
Veterinar je još i imao saosećajnosti,ovi ništa.

Jadan moj deda,da mene i Lenu poštedi preuzeo je sve na sebe,a i on se vezao za Medu.
Još nam je teže jer smo ostali bez (moje) bake,to što je prošlo skoro 3 godine skoro ništa ne menja,a Medina situacija je samo otvorila stare rane.

I tako Meda više nije sa nama,a ja se trudim da ne plačem pred Lenom.

Ovo je slika pre nekih mesec dana,jedva sam ga uhvatila da stoji mirno,bio je u fazonu e baš neću da se slikam,a ja navalila kao da sam znala da su nam to poslednje slike,a opet nemamo zajedničku. :(

Imamo puno uspomena sa Medom,jedna od njih je i ova fotografija

Ovo je bilo prošle godine,valjda,ja slikam karmin,a Medeni moj seo da se slika. :)

Kada je bio beba išli smo svuda,bio je i na Kalemegdanu,plašio se stepenica,popiškio na sred Terazija,iako je pre toga bio u parku...ali najlepša mi je uspomena kada mi rekao da sam trudna. :) <3 p="">Ne izmišljam,njuškao mi je stomak (kod još nisam ni test uradila) i pogledao me tako milo i sa osmehom.To je bila Lena. :)
Bio je moja prva beba,odgajila sam ga,dresirala,bili smo jako vezani.
Nikada neću zaboraviti  kada je jednom uleteo u auto- skoro ceo dan sam imala predavanja,onda sam došla i otišla na trening i dok sam došla već je palo veče i krećem ponovo u auto da uzmem torbu ,ali on to shvata kao da ja ponovo odlazim i uleće u auto pa ne može da izađe. :D
Duša moja!Mislio je da ću opet da ga ostavim pa je rešio da ide i on. :D

Eto malo i da se nasmejem,ovako tužna.
Mnogo mi nedostaje i još uvek mi se čini da je ispred vrata pa pazim kada otvaram mrežu,da ga ne udarim.

Neka srećnija vremena,kada smo svi bili na okupu,moja mila baba,deda,Meda i ja 2008.

Sada sam srećna što mi je deda dobro.
Život nije fer.

Meda i ja 2012.-e

Ovo nam je slika sa Lenkicom,samo se stomak ne vidi. :)

Uspomene.


vaša Ema